Сама конфигурација терена и земље око села допринели су да су пре и после Првог светског рата подизани многи шљивари. То су углавном биле домаће сорте шљива: белошљива (xанарика), ранка и бугарка. Поједина домаћинства имала су под воћњацима и по неколико хектара (укупно). Као податак наводи се да је једно домаћинство у доброј сезони могло имати и 2000 литара љуте ракије. Највише љуте ракије произвео је Раденко Миловановић (Калабићев прадеда) из Орсанске- Дзибанске мале. Ту су и горе поменуте породице које су се бавиле виноградарством, као и многа друга домаћинства.
Печење ракије и производња казана за печење ракије, имају богату традицију у Каменову. Свако домаћинство је имало своју технику итехнологију печења ракије. За све ово било је потребно имати подруме, пивнице и одређене посуде: бачве, каце и бурад, али за квалитетну ракију требало је имати исто такве шљиве.
Што се тиче модернијих воћњака, једно време подизани су са новијим сортама јабука и крушака. Највећи воћњаци су власништво Николић Драге (Које Микаиловог), Јовичић Александра, Томислава Митића, Станковић Станише.
Од старих сорти воћа које се помињу у селу су: јабуке - петровка (бела и црвена), илињача, зуква, будимка; крушке - јечменка, лубеничарка, ражњајка, караманка.
