Као установа, Дом културе је започет са градњом 1948. године и ударничким и добровољним радом завршен исте године. Неколико година касније био је потпуно усељив. Каменовци су први ззавршили Дом у тадашњем Млавском срезу и тада су за то добили награду. У то време председник Народног фронта био је Кола Милошев - Николић. О изградњи прича Брана Милорадовић: „Кућиштанци су дали највећи допринос у изградњи, а то су били Витомир Милојковић и други. Први ашов су заболи у земљу петровачки гимназијалци предвођени Звонком Брауновићем. Такође су највећи терет понели Бора Николић Миленин и Дамљан Грујић. Са Кућишта су највише радили Доситије Миладиновић

-Сита Сталетин, Вујчић Душан-Пананај из Острва, Милан Станојевић Рајин и остали зидари. Камен за Дом вађен је у Ждрелу, и то Брана Зокин, Мика Милојковић Стеванин, Жика Миловановић „Црња“ и Чеда Савић Марков. На Дому главни палир-мајстор био је Милорадовић Војислав (Небојшин деда). Он је био главни палир и за Дом културе у суседном Рашанцу. Радове је надгледао секретар Народног фронта, Црногорац Драгутин Мартиновић, учитељ, а такође су се смањивали у руководству Јоксимовић Стојан (био је секретар КПЈ ћелије, родом из Ћовдина, као и тадашњи учитељ и директор основне школе Драгутин Јовановић, родом из Вржогрњаца, био је секретар партијские ћелије.

Да је Каменово имало врсних зидара потврђује податак да је Жика Миленковић Чула био главни палир - зидар на изградњи Задружног дома у суседној Кнежици. Ова установа грађена је обавезним радом-кулуком, а и добровољним радом. Цигла, грађа и други грађевински материјал узиман је од људи и домаћинстава, конфискацијом, „такорећи и није питано - било је обавезно“, без обзира да ли је у питању био „богат или сиромах“. Песак и шљунак вучен је са реке Млаве и то коњима и запрегама кравама.

Има примера да су и многе жене радиле и то тешке послове „барабар“ са мушкарцима, да би се рокови испоштовали и Дом саградио.

Било је примера, као што је деда Жика Иванин (Томин) покушао косирем да се убије због одузете цигле. Лекар му је једва спасао живот због 10000 цигала. Камен је вађен и у Падинама код Калине. Неколико шина пруге донето је из Лесковца. Дакле, Дом је започет 29. јануара 1948. године, а завршен 29. новембра за тадашњи Дан Републике.На свечаности је било доста званица на отварању: Добривоје Милетић - секретар Среског Комитета КПЈ, Сима Јовановић - председник Млавског среза, Живан Милић Црљенчанин - секретар Комитета и други. На прослави су свирали бистрички бандаши.

У новоизграђеном Дому културе изведена је прва приредба (представа), и то на сам Божић 7. 1. 1949. године. Тада још није било струје. Коришћене су лампе на гас за осветљење а даван је „Хајдук Станко“. Свакако је то био један од најмасовнијих комада. Одмах после рата прве приредбе извођене су у основној школи, и то: „Моравка“, „Обичан човек“ и „Ђидо“. Слику и кулисе у новој сали насликао је 4. 11. 1950. године адвокат Јовче Петровић, а за цртање плаћено му је тадашњих 5.000 динара (признаница у архиви Д. Станојевића).