Прва литија била је за сеоску заветину „Младенци“. Полазило се од садашње цркве са барјацима, иконом, цвећем и осталим. Ту је било и старога и младога света, предвођени сеоским и парохијским свештеником.
Прво се кретало ка запису који је био у Разлевцима (који је био у њиви-синору Миле Томића и Илије Јовановића) да би се поново враћало ка цркви па узбрдо путем ка „Багошевој“ старој кући и садашњем винограду Мирка Митића „Шене“ ка Барици. Онда би се тамо, као и код првог записа, саслушала свештеникова беседа, отпевало, направио крст на дрвету и сви поново кренули Косом, даље ка следећем запису који је био у дворишту код Милутину Милутиновића „Црње“. Милутин је, по традицији (као и његови старији) дочекивао учеснике литије са бакрачом вина. Сви учесници литије, проласком кроз село, даривани су од народа пешкирима, марамицама и разним другим слаткишима.
То је трајало до времена после избијања револуције ИБ 1948. године, на Марковдан. Тада су учесници литије својим поласком и колоном зауставили воз који је ишао из Пожаревца. Некоме у возу се то није допало и сутрадан су Каменовци саслушавани и слеђивани. Драгић и Жика добише неколико месеци робије - „као барјактари и коловође“. По њиховом доласку из затвора и даље се носила литија. Временом је опао број учесника литије.
Литија као да се заборавила. Поп је увек обређивао овај обичај. Миши, Стокићи и сви који имају имање, пре неколико година обновише са барјацима стару литију око Марковдана, упркос времену које је бледело и губило на значају.
За време литије певало се у хору, који је био основан још пре рата, са попом. Песму су углавном прихватали сви учесници. Једна од песама гласи:
... Крста носим, Бога молим,
Господе помилуј,
Ми идемо преко села
Господи помилуј,
А облаци преко неба
Господи помилуј,
Наше село све весело
Господе помилуј...
(Део песме отпевао члан црквеног хора Илија Ивановић.)
Било је и других песама, које се заборавише. Многи свештеници су преминули, дошли су нови, млађи, ново време. Старих записа - лужника, нема више. Још увек стоје она родна дрва која су слављена као пољске славе. Код Калине, у Селишту, Марковдан („Шенин Воденац“ од Младенаца), „Вртолома“ у Цигића, два записа од Стокића у имању Горана Милошевића (једини још увек слави „Пресвету“, недељу после Тројице) и даље запис у Борку Данилу Гајинем - Недељковића. Такође код Вељкованског кладенца у имању Станковић Станише стоји дуд од некадашње „Пољобраније“, као и онај у црквеној Порти - липа, за сеоску заветину „Константин и Елена“.
