Једна од најстаријих фамилија која је основала село, такође је у стагнирању по питању наталитета. Међутим, браћа Живан (Лалко), Живко (Ђока) и Стеван, са оцем Михајлом, као момци прешли на Солун. Били су то часни и честити људи, напредни, после рата имали су међу првима парну машину за вршај.

На њој је много радио као ложач „Кум“ Јездимир Јовановић, на њеној сирени изводио је писком и испуштањем паре право народно коло. Лалко је био санитарни инспектор, један од јачих људи у Пожаревцу.

Тако је за време Другог светског рата дезинфиковао неку просторију у Петровцу у коју је несмотрено ушао немачки војник који се на месту угушио. Лалко је имао ћерке и сина Дену. Он је отишао у кућу у Рановац па се обрео у иностранству у Легији странаца, ратовао је у афричким земљама. Тамо му се губи сваки траг.