Биле су проузроковане обилним кишама иоли непогодама. Може се рећи да их је у последњих двадесет година јако мање. Многи тврде да је акумулацијом Ђердапа I и II знатно поремећена клима и у овом делу Србије.

Река Млава, сеоски потоци и некадашња неукроћена речица Бусур плавили су најбоље делове ораница и скоро сваке године потпуно односили берићет и сељачку муку. Све би пливало под водом: Кључеви, Дробеж и Јасење. Тако је било до 1965. године, поготово задњих два пШотеса, овај први и дан-данас је јако критичан у зимском и пролећном периоду када почне снег да копни и да се топи горе у Хомољу. Млава је „знала“ у току једне године да изађе из свог корита и по 6 пута. Недавном комасацијом, изградњом каналске мреже, регулацијом реке Млаве, назире се потпуно решење овога проблема. Такође ранијих година град и невреме односили су данак. Постављањем противградне одбране донекле је и ово решено. Памти се 1976. година и 7. јули када су јако олујно невреме и град уништили преко 80% летине у већем делу СО Петровац на Млави, захвативши и каменово. Затим, ту су и кишне поплаве, проузроковане даноноћним падавинама. Осамдесетих година пливало је све под бујицом и налетом воде, оба потока направила су праву пустош.