Био је на два места (пункта, станице) за кланицу у Великој Плани која је пре Другог светског рата била једна од већих у овом делу Србије. Први пункт је био под кошем Доле Животића Ивановог, Боривоја Ивановић „Ванча“ и Миливоја Живановића „Лисице“, и под зиданом капијом два брата: Које Живановића и Добривоја Живановића „Шене“. Откуп је вршен само средом.

ОТКУП ЖАБА И ПУЖЕВА вршен је после рата, око Разлевака и пруге, а највише се истицао Јездимир Јовановић и касније Душан Станковић „Чубика“.