Утврђено је да су долазили са четири стране света и по томе се разликују и деле на Турске Цигане, Беле Цигане, Влашке Цигане, Мађарске. У Србији су присутни још у средњем веку.

За Каменово су били најгори Влашки Цигани , који се помињу још пре Косовског боја. Цигани су били Лајеши, чланови хорди који су били и најдрскији. Дању су спавали а ноћу крали, упадали у села на коњима и правили прави хаос и помет. Они су долазили и упадали из суседне Румуније.

Занатлије се појављују почетком 19. века, доласком две породице из Хомоља. (Види „Млава“ Љ. Јовановић, стр. 365 Али, почетком тридесетих година појављују се ови други са чергом, коју су поставили на месту где је данас „Трлашева“ кућа, а касније на испупчењу поред самог сеоског потока и зиданог моста, и то неколико породица: Никола Јовановић са синовима Томом и Драгом, као и Љика, Јован Филиповић и „Корушко“.

Поред староседеоца занатлија, после Другог светског рата, појављују се неколико породица од којих је нај већа Петровићи. Основна делатност им је била прављење бакрача за воду за напајање стоке и оних за покућство.

Крајем шездесетих многи од њих отишли су у иностранство (међу првима из села) тамо се запослили, постали признати и познати мајстори кројачи. Данас у селу имају једне од бољих и лепших кућа а долазе и возе се најлепшим и најлуксузнијим аутомобилима.

Коритари и вретенари појављивали су се скоро сваке године, сезонски, једни те исти (види прилог о њима).