Уставом из 1963. године установљен је облик организовања месних заједница, да би коначно Уставом из 1974. године постала основни облик организовања по насежима. Такође на основу Устава и закона о месним заједницама 1995. године статус месних заједница регулише се статутом скупштине општине, а на основу закона о локалној самоуправи.
Прва Месна заједница у Каменову формирана је још 1965. године, а први председник био је учитељ Света Савић. Месна заједница је произашла из Месног народног одбора, тачније из Комуналног одбора, који се бавио комуналном изградњом села.
Од 1974. године и времена делегатског система бирани су из села углавном одборници-делегати у Веће месних заједница СО Петровац на Млави. Такође су постојала још два већа - Веће удруженог рада и ДПО веће.
Последње две ипо деценије многи зборови, референдуми и други скупови у селу, пропадали су - разилазило се без конкретних закључака. Тада критички расположени део грађанства увек је постављао питање школске парцеле и њене замене за другу. Они нису били много заинтересовани за рад. Други, већи камен спотицања био је „стари“ дуговани месни самодопринос. Ако би се све дискусије заобишле око првога, овде се падало као под обавезно. (Сам аутор био је пре деценију и по у једном савету месне заједнице, тако да су му многе тадашње акције познате, а уједно је осетио „сласт и горчину власти“.)
Председници МЗ
Првих неколико били су са вишегодишњим мандатом, а касније се прешло на једногодишњи. По редоследу, после учитеља Свете Савић, били су: Брана Милорадовић, Алексић Добривоје, Ивановић Ненад, Раденковић Гордана (краћи период), Радосављевић Томислав, Милосављевић Божидар (краћи период), Савић Љубиша, Димитријевић Витомир, Грујић Владимир (краћи период, поднео оставку), Станковић Добрица, Милојковић Милош, Петровић Слободан и Костић Бобан, који је остао и на привременом руководству МЗ. Сигурно да су при истој били и многи председници скупштине, као и делегати који су заступали ставове базе. Нажалост, и овде нема прецизних и потпунијих података ко је све то био и у ком периоду.
Месна заједница се данас састаје периодично, повремено, или се своди на рад појединаца. Тренутно је води Костић Бобан, некадашњи председник. Неког већег и континуираног организованог рада нема. Једном приликом, у оквиру традиционалне манифестације „Такмичење села Србије“, која је потекла из Каменова и прерасла у републичку, при бодовању резултата неко из стручног жирија је рекао: „Каменово опет живи“. Коментар пасивног проматрача био је: „Само што су многа друга села отишла далеко испред и претекла ово некад чувено и познато село.“
Остале организације које су постојале до краја осамдесетих година ( ССРЊ, ООССО, СКЈ, СУБНОР и друге) радиле су као и сама Месна заједница или нешто боље. Углавном, свуда су били присутни и једни и други чланови. У самом селу 2/3 људства увек је било по страни, незаинтересовано, очекујући да им неко други решава проблеме од личног и општег значаја. Било је ту и успешних акција које су приведене крају уз много мука и проблема, као што су: засипање путева, прављење и поправка мостова на Млави и у Лисицама, затим око електрификације појединих улица, довођење воде за ДПО и школу из Петровца, и на крају телефонизација.
Аналитичарима неће промаћи чињеница да је село напредовало у индивидуалној изградњи. Свако домаћинство понаособ је у овом периоду своје услове за живот приближило градским. Тачна је, такође, чињеница, не рачунајући асфалтни пут Петровац-Пожаревац, да је Каменово једино село у петровачкој општини које нема асфалтирану главну улицу.
