За разлику од крсне славе - имена, која се слави у оквиру породице, фамилије, заветину слави цело село. Тога дана у кући се не реже колач и не пали свећа, као и то да за заветину сеоски поп не свети водицу, чита у кући.

Младенци се највероватније славе још од почетка 18. века, тачније 1730. године, када је била подигнута црква на месту „црквишту“ (где се данас слави Марковдан) и коју у својој Визитацији помиње београдски Егзарт Максим Ратковић. Та црква се звала „Храм 40 мученика“ - „Младенци“. (Види поменуто дело стр. 165. Гаврило Витковић)
Сеоска заветина је првих пролећних дана - 22. и 23. марта. Некада се славио и трећи дан, по новом календару. Заветина се углавном слави мрсно.Неко је још назива и сеоска обласна слава, за коју у име села сваке године један од колачара у цркви реже колач.
Поп Миодраг Вукосављевић каменовски саопштио нам је легенду: „...40 севастијанских мученика, помињу се још у Палестини, то су били младићи и девојке, први регрути верни Христу, због свог веровања страдали су од Римске империје. За казну, њих 40 бачени су у језеро, где су се утопили...“
Другу легенду пренео је поп Бранислав Лукић (недавно умро) каменовски, која казује „да је прва заветина била у време владавине Турака (вероватно подизањем горе поменуте цркве) баш у петак и на посно, те су само из тог разлога „петак турски светак“ дозволили окупљање народа код цркве...“ Петак је за Турке био исто што и недеља за Србе - служба у цркви. У зависности од временских прилика, овог дана био је прави празник. Одмах после ручка, излазило се на игранку у центар села и фудбалско игралиште (до 1949. године одржавано у Порти цркве). Млади су играли и певали у колу; по игралишту се преплитало и по 9 кола. Свако околно село, њихова омладина, па и ожењени и удати али и млађи, прихватали су се весеља и свако је имао своју музику и свираче. Свирало

се углавном на хармоници, фрули, контрабасу...
Каменово има и другу мање познату и посећивану заветину која такође носи име садашње цркве „Константин и Елена“ и која се у мањем обиму слави код нове цркве. Пре неколико година прослављен је мали јубилеј, почетак радова на подизању црквених просторија за крштавање, прославе и весеља чији су радови при крају и чија вредност премашује цифру од 40.000 ДМ. Прослави је присуствовао и владика браничевски Игнатије Мидић. Иначе, владика је последњи пут био у селу педесетих година (преминули Хризостом).
Каменовска парохија и село Каменово уопште у браничевској епархији, а и у целој Србији, на првом је месту по броју заветина. Парохија слави 15, некада 11 су се славиле у Каменову. Сада се у Каменову славе 6, а осталих 7 славе села Трновче, Дубочка и Старчево. То су заветине:
1 Свети Сава - школска и црквена слава (била и општинска)
2 Младенци
3 „Биљани петак“ славио се у Јасењу, где се окупљало много околних села, те је био прави мали вашар (Атанасије Велики, 2. мај)
4 Ђурђевдан, славили су Кутрићи и уопште Кућиштанци и Ђули
5 Св. Јован Богослов „Златоусног“ била је сеоска слава свих ратних заробљеника Другог светског рата, који тога дана секу заједнички колач у Поточку.
6 Такође су Вељковани славили „Пољобранију“ код Кладенца
7 Пресвету су славили „Урсани“ - Орсани код колибе записа који је био уједно и најмлађи код Борка Данилу Гајинем - Недељковића у Парасинама, и Горана Милошевића „Зоље“
8 Марковдан - славе Миши и Стокићи који имају имање око старе цркве -Црквишта - Кључа
9 Благу Марију славе још увек сви који имају имање око црквице на месту Калина; то су Шорићи, Кутрићи и Вуге
10 Вртолому је славио цео Грабовац - Цигићи (запис код Славка Рајчиног)
11 „Константин и Јелена“ - сеоска заветина.

Вране и Тоте, после Другог светског рата, такође су славили у Поточку, а игранке је било и на св. Јована Златоусног.