• Каменово село пчелара
      Каменово село пчелара

      Добродошли у Каменово село пчелара

    • Каменово село пчелара
      Каменово село пчелара

      Општина Петровац на Млави

    • Каменово село пчелара
      Каменово село пчелара

      У млавској долини подно Хомоља

    • Каменово село пчелара
      Каменово село пчелара

      Традиција и гостопримство млавског краја

    • Каменово село пчелара
      Каменово село пчелара

      Очувана природа

    • Каменово село пчелара
      Каменово село пчелара

      Најпрепознатљивији производ нашег краја - Каменовски мед

    • Каменово село пчелара
      Каменово село пчелара

      Калина

    СТАРЕ ЛОКАЦИЈЕ И ИМЕ СЕЛА

    Као прва и најстарија сигурно је она у Падина, око Калине и Мачковог камена. Аутор ових редова сматра да се Каменово раније звало Мачкове падине. Исто поткрепљује следећим чињеницама и доказима: по попису из Браничевског Тевтера (аутор Момчило Стојаковић, Бгд. 1987. године, Историјски институт, стр. 96. и 126.) на локалитету села Каменова помињу се те 1467. године два села: Каменово са 30 кућа и припада већој нахији Ждрело и Грабово (ишчезло насеље) са 10 кућа на месту данашњих Цигићких салаша

    Ако је донекле веровати легенди, (постоје их две, прва да је село променило име доласком Турака у Млаву и због каменовања и немилог догађаја названо Каменовање, па Каменово. Другу износи Љубомир Јовановић у своме делу „Млава“ на стр. 362, Бгд. 1903. год.) да су каменово и Трновче било једно село на Црквишту и да су временом једни отишли у Трновче, а једни у Ћелије...“ где је био неки манастир; овде није било више од 6-7 кућа. Старији и писменији житељ села, Милош Милановић, ми је говорио легенду да „они што су отишли у трње од турског зулума, назваше своје сло Трновче, а ови други, што су отишли у камење - Каменово“. Које камење, кад на Вељованском брду нема камена, поред манастира никада га није ни било, а нико не памти да је на Кућишту негде оно постојало или вађено? Исти аутор (стр. 364) у истом делу каже: „Друго је селиште у Ћелијама, где је такође прво село било. Овде је такође била црква. Старих селишта има у Трскину потоку за кога се ништа не зна чија су.“

    У истом делу аутор даље наводи: „Овде су дошли преци Пајића, Вељковаца и Мишића и основали село. Овим се породицама не зна њихово раније порекло. Оне су најстарије и за њих се каже да су ту од старине“. Занимљив је податак да баш ове три фамилије имају груписано имање у Трскином потоку и Мачковом камену - Доњим њивама, што наводи на слутњу да је прво село било тамо, па касније у Селишту, а крајем 17. века раселило и населило садашње просторе. Тада је село имало 17 „хљебов“, а у време посете Љ. Јовановића већ 217 кућа. Исти аутор даље наводи: „С овога места Каменово се није премештало. Кад су их Турци гонили, они су бежали у Грабовац, а тако и од чуме, али су се поново враћали на ово место“.

    Каменова нема ни у једној манастирској повељи, ни у Горњачкој ни Раваничкој, а многа мања села се помињу (?). (Директор Историјског архива и историчар пожаревачког краја Предраг Јевремовић је упорно тврдио да је Каменово дербеxијско село било, те да је такво било ослобођено разних дација и да због тога га нема у повељама. Своју тврдњу није поткрепио неким већим доказима. Сматрам да је село у међувремену променило име од Мачкове падине (види Горњачку повељу у делу „Путешествије по Србији“ Јоаким Вујић, књига прва, стр. 102, Бгд. 1901. јер је оригинал изгорео) у Каменово јер за непуних 90 година немогуће је било да никну два села 1467, Каменово и Грабовац (прво је имало 30 кућа), кад је манастир зидан и даривано диз других села 1379. Горњаку. Турци су потпуно овладали Браничевом и Млавским крајем 1459. падом Смедерева, те су биле немогуће било какве миграције и нова формирања села (што тврди и сам аутор „Б. Тефтера“). Сигурно да ће време и научни радници овде показати своје и открити непознато и до сада неразјашњено.

    По првом поменутом попису из 1467. године и Браничевском Тефтеру помињу се следеће породице (носиоци домаћинства, мушке главе

    Каменова):

    1. Радивој, син Брајка 16. Радосла(в), син Бранислава

    2. Дејан, син Брајка 17. Димитри, братић Миладина

    3. Влкашин, син Дејана 18. Радохна, сиромах

    4. Брајко, син Брајоша 19. Степан, син Врдича

    5. Петар, сиромах 20. Радич, син Радојка

    6. Поп Тодор 21. Радул, рођак Јована

    7. Добривој, син попа 22. Лазар, син Божидара

    8. Радослав, син Вука 23. Радивој Паре

    9. Дабиxив 24. Марко, син Никше

    10. Никола, син Дабиxива 25. Марин, син Никше

    11. Стан, син Дабиxива 26. Степан Марко Матеј

    12. Радивој Руканич (?) 27. Петко, син Божидара

    13. Миладин, зет Ђуре 28. Радослав Стајич

    14. Влајко, син Брајка 29. Радисав, син Радича

    15. Угљеша, син Радована 30. Брајко, син Вука

    Кућа: 30

     

     

    (77) Село каменово (стр. 75. табла XXXVIII)

    испенxа..................................... 750 (аспри)десетина од пшенице ............. 50 лукнадесетина од јечма .................... 30 лукнадесетина од проса .................... 16 лукнадесетина од сочива .................. 5 аспридесетина од меда ...................... 50 аспридесетина од винограда ............ 50 медридесетина од лана ...................... 14 асприод дрва ........................................ 13 колаод сена ........................................ 13 колапорез на свиње .......................... 60 асприбадухава ...................................... 40 (аспри)од рајинског млина, 2 (жрвња) 60 аспри

     

    Укупан приход: 2881 (аспри)

    (108) Село Грабовац, припада Ждрелу, тимар поменутог

    1 Стан, син Јована 6. Радислав, дошлац

    2 Марко, син /драгуна 7. Обрад, братић Степана

    3 Милохна Бошњанин 8. Радован, син Братоја

    4 Војин, син Прибинка 9. Никола, син Марка

    5 Братоје, син Драгуна 10. Добривој, син Војина (стр. 111. ЛВИ) Кућа: 10 испенxа ...................................... 250 (аспри) десетина од пшенице ................. 43 лукна десетина од јечма и зоби .......... 22 лукна десетина од проса ...................... 7 лукна десетина од меда ........................ 50 аспри десетина од винограда .............. 10 медри десетина од лана ........................ 20 аспри десетина од поврћа .................... 12 аспри од дрва .......................................... 6 кола од сена ........................................... 6 кола порез на свиње ........................... 50 аспри од хаса-млина 1 (жрвањ) приход 300 аспри од рајинског млина, 2 (жрвња) 60 аспри

     

    Укупан приход 985 (аспри)

    Стр: 126. (поменуто дело)

    У Карти - прилог на полеђини књиге исте место у атару села

    Каменова аутор Момчило Стојаковић наводи као ишчезло насеље.

    Ако би се анализирао убрани приход од оба села, који је износио тада, био је: 3.866 аспри. (Аспра је био турски сребрни новац, исти аутор стр. 291. Испенxа - дажбина на покорене хришћане, по глави 25 аспри. Једино су били ослобађани они који обављали војничку службу. Лукно, мера у средњовековној срспкој држави. Турци су је преузели и наследили. Медра је била турска мера за течност, једна медра - 8 ока или 10,256 литара. Бадухава, „ветар и ваздух“, приходи који су долазили из ветра и ваздуха, поједини приходи од такса и глоба.)

    У односу на данашња (а и данашња) Млавска села, Каменово је плаћало веома велики харач. Примера ради и односа Трновци (Трновче) имало је 22 куће и плаћало: 2.251 аспру (стр. 106.), Свине (Петровац на Млави) 8 кућа, плаћали 948 аспри (стр. 112.), Коварне (Велико Лаоле) имали кућа 14, плаћали 1.277 аспри (стр. 115.), Везичево 16 кућа, плаћали 400 аспри (стр. 119.), Рашанац имао 36 кућа, плаћали 3.570 аспри (стр. 122.). Као највеће место у нахији Ждрело, било је село Тополница са 111 кућа и доносило приход од 11.100саса

    аспри. У самом Ждрелу, Забрђу и Трновци било је војника који су живели поред раје (стр. 10, исто дело).

    Али-Бег Михаловић добио је ову област од султана, као заслуге у рату, и био је на положају видинског санxакбега, те касније долази у браничевски субашилук. Освајањем ових крајева, Турци такорећи нису ништа мењали, задржавају затечене називе за насеља, локалитете, међе, а не мењају ни затечену територијалну поделу, тако да се у овом поменутом попису Браничево јавља као шири појам са областима: Лучица, Ждрело, Пек, Хомоље, Звижд, Ресава и Раваница (стр. 7. „Браничевски тефтер“, Бгд. 1987. I.I.)

    Ако би се данас пажљиво анализирало, а на основу топонима или картографије у Млавском крају Мачкове падине не постоје, а помињу се у Горњачкој повељи. Такође данас не постоје заједно ни у једном селу Падине или Мачкови топоними, осим Каменова.

    Камен:

    Био је јако развијен у старих Срба. Трагови тога култа и данас су многобројни. Камен може бити седиште душе покојникове, или каквог другог демона. У источној Србији таквом сеновитом камењу приносе се жртве: (Обичаји „пуштања воде“ о великом четвртку). Душа се може нагнати да уђе у камен и то средство употребљава се према душама луталицама, или душама чије расположење није познато али према свима душама уопште. Кад постоји бојазан да ће се неко повампирити, у његов гроб бацају се три камена, кад се одсече дрво за које се мисли да је сеновито, на његов пањ меће се камен. На гроб убијенога човека (а душе насилно уморених обично, постоје зли духови). Сваки пролазник оставља по камен. Гроб се често ограђује камењем (старински, по целој Европи распрострањен обичај). Све то, камен има за циљ да за себе веже душу, и тако је спречи да не чини зла. Надгробни споменик, белег, мрамор, првобитно је било седиште душе. Неки камени су често предмет локалног култа, кроз њих се провлаче нероткиње, они могу проузроковати сушу или кишу, послати на њуде помор. Код таквих каменова приносе се жртве и скупља народ. Жртва раније, свакако било упућена камену, односно демону, који у њему станује. О таквом камењу причају скасне и легенде и оне се обично доводе, у везу са локалним или општенародним херојима, (Светим Савом, Марком, Милошем, Тројаном, Николом Предојевићем и др.) У камену може привремено или стално, ући и душа живог човека. То веровање нашло је израза у народним приповедкама (обично вештице претварају људе и стоку у каменове)

    Литература: В. Чајкановић Српски Етнографски зборник,

    С. Станојевић: Народна енциклопедија Ср.Хрв.Слов. књига: II од: I-М. зборник: 31, 56. страна

    Име селу није случајно наденуто, а да ли се крије иза ове одреднице???

    © MZ Kamenovo All Rights Reserved.

    Please publish modules in offcanvas position.

    Мапа / Mapa

    Free Joomla! templates by Engine Templates