• Каменово село пчелара
      Каменово село пчелара

      Добродошли у Каменово село пчелара

    • Каменово село пчелара
      Каменово село пчелара

      Општина Петровац на Млави

    • Каменово село пчелара
      Каменово село пчелара

      У млавској долини подно Хомоља

    • Каменово село пчелара
      Каменово село пчелара

      Традиција и гостопримство млавског краја

    • Каменово село пчелара
      Каменово село пчелара

      Очувана природа

    • Каменово село пчелара
      Каменово село пчелара

      Најпрепознатљивији производ нашег краја - Каменовски мед

    • Каменово село пчелара
      Каменово село пчелара

      Калина

    Каменово на крају XX века

    Каменово има 319 домаћинстава и 1229 становника (по попису из 1991. године). Сви су Срби православне вере. По црквеном попису (и изјави свештеника Миодрага-Миће Вукосављевића) Каменово има: 295 домаћинстава и 1141 становник (податак је из 1997 године). Такође се напомиње да је за задњих десет година умрло око 200 особа, док је за исти период рођено само 120 детета. Иста евиденција казује да је угашено 11 домаћинстава, а да иста судбина чека још нека старачка. Каменово се катастарски простире на 1.468,91 хектара (стање узето из Катастра за 1995. годину). Катастарска општина села облика је војничке чизме. То је само симболика, док стварност каже да исту катастарску општину од југоистока ка северозападу попречно сече на два дела асвалтни пут Петровац-Пожаревац и нешто ниже река Млава. Иста подела раздваја брдски од равничарског дела села. Катастарски то изгледа:

    1 Под ораницом: 908,40 хектара

    2 Воћњаци: 128,00 хектара

    3 Виногради: 57,00 хектара

    4 Баште: 4,10 хектара

    5 Шума: ову групу деле још и на: ливаде 64,00 хектара пашњаци 23,00 хектара под шумом „гором“ 188,00 хек. неплодне земље 97,00 хектара.
    Каменово као село увек је било груписано. Сада је изграђено модерним кућама. Смештено је дужином сеоског потока Грабовца, где га, са три стране, окружују брда а са југа Млавска равница. Село је Моравског типа и још увек се могу видети знаци старе архитектуре. Куће доксатлије, чатмаре, по неки чардак, највише су присутне зиданице.

    Утицај многих новина и прогреса уопште повећање животног стандарда допринели су да се изглед овог села нагло променио за последњих 20 година. Самим тим село као да је постало урбано насеље.

    Село је повезано асвалтним путем са седиштем општине, Петровцем. Са осталим селима на северу, Дубочком и Старчевом, сеоским путевима, такође на истоку са Кнежицом и Рановцем, док на југу са Забрђем преко Млаве, као и на западу са Великим Поповцем.

    Новији део села Каменова смештен је поред самог асвалтног пута. У сам центар села долази се ваљаним путем, који је засут шљунком и ризлом од ситног планинског камена. Електрична струја дошла је у село 1952. године, телефонизација 1990. године, док је још 100 бројева прикључено 1997. Водовода нема, мада многи показатељи говоре да је ово општи проблем и да је вода доста загађена баш у новијем делу села.

    Сам центар села смештен је поред поменутог Регионалног асвалтног пута, а око Дома културе „Гоћа Ђорђевић“. Ту спадају још Месна канцеларија и Заједница, основна школа „Брана Пауновић“, продавница мешовите робе „11. септембар“ приватног власништва, као и пекара „Јутро“. Такође ту је сокара „Кисс“ и два ресторана, бифе фудбалског клуба „Јединство“ и ресторан приватног власника смештен у локалу Ракић Драгише. Ту су спортски терени, одбојкашког и фудбалског клуба „Јединство“. Нешто мало даље је откупни магацин земљорадничке задруге Петровац, са продајом семенске робе и репроматеријала за пољопривреду, као и откупом млека. У непосредној близини истог су и два стоваришта граЂевинског материјала, приватног власништва.

    Од већих инвестиција у селу, поред горе поменутог магацина прави се бензинска пумпа за регресирано гориво. При основној школи при крају су радови дечјег вртића „Галеб“ Петровац, за предшколску децу из Каменова, а радови су вођени средствима грађана, општине и школе.

    У селу има још неколико приватних продавница, углавном мећовите робе и ресторана. Два стоваришта пића, продавница ауто делова и аутоотпад.

    Црква и седиште Црквене општине Каменово налази се северно 800 метара од садашњег центра села. Каменово има и засеок Дробеж, који се простире преко реке Млаве југозападно; тамо живи 10 домаћинстава, старачки или сезонски. Већина имају куће у самом селу, или плачеве за исељење. По предању већина мештана овог засеока потиче од турске фамилије или Бељине по предању, сви славе Св. Стевана. Старији људи су говорили да су на данашњем месту били салаши, који су формирани претежно због недостатка воде и испаше стоке, почетком XIX века. За само село специфично је да је једно домаћинство имало и по неколико салаша, привремених или сезонских боравишта, где се такође одвијао живот. У самом Дробежу, западно, присутно је јеош неколико добро стојећих салаша породица из фамилије Кршићи, који тамо имају лети пуно сточног фонда, где обрађују своје њиве и баште, проводе добар део године, уједно подсећају да је то баш тако било некада.

    Село дели поток Грабовац на два дела по дужини, у правцу север-југ.Временом, поред њега, формирале су се две најдуже улице-мале: Село и Кућиште. На крају прве, лево у брду, простире се Кршићка Мала, док на почетку исте, десно, преко моста и потока, почиње мала са породицама и фамилијама: Лисице, Стокићи, Урсани, Цигићи и Дзибани. Од центра села, ка сеоском гробљу, је стари друм, који је повезан са Острвом, нешто даље на северу је Влачицка мала или „Међа“. То би били реони који се данас помињу и по којима се врше поделе у Месној заједници.

    Грабовац, сеоски поток, са изворишта сачињен од неколико мањих, а већ од Бучине, у кишним данима или елементарним непогодама, зна да понесе много воде, и у доњем делу тока нанесе велике штете, поплави добар део Кључева, плодног поља испод самог фудбалског игралишта. Катастарски гледано, село има следеће потесе и топониме. На западу: Подлужје, Крашићки и Влачицки Дробеж, Јасење, Трновачко поље; на југу: Горњи брод, Рацин кључ, Селиште, Разлевци. Сви поменути потеси су веома познати по добро обрадивој земљи, која даје високе приносе разних култура. На истоку је Калина (о истој види археолошке оставе А.Ж.) од које почињу да се уздижу брда Пескови, на којима су некад били виногради а сада ливаде и шума. Нешто даље је шума: Ђула, Прегодово, Гај, Трска и Рудник. О неким поменутим топонимима биће више речи у даљем тексту. Паралелно са Калином, гледано ка Влашком друму, лево је брдо Светлица, а нешто даље Барица, Кршицки браник и Ружица, која је у близини старог друма.

    © MZ Kamenovo All Rights Reserved.

    Please publish modules in offcanvas position.

    Мапа / Mapa

    Free Joomla! templates by Engine Templates