• Каменово село пчелара
      Каменово село пчелара

      Добродошли у Каменово село пчелара

    • Каменово село пчелара
      Каменово село пчелара

      Општина Петровац на Млави

    • Каменово село пчелара
      Каменово село пчелара

      У млавској долини подно Хомоља

    • Каменово село пчелара
      Каменово село пчелара

      Традиција и гостопримство млавског краја

    • Каменово село пчелара
      Каменово село пчелара

      Очувана природа

    • Каменово село пчелара
      Каменово село пчелара

      Најпрепознатљивији производ нашег краја - Каменовски мед

    • Каменово село пчелара
      Каменово село пчелара

      Калина

    БРОЈ КУЋА И СТАНОВНИКА ОД ПРВИХ ДАНА КАМЕНОВA

    1 1467 године - „Браничевски субашилук“ помиње се 30 кућа, као и друго село у оквиру Каменова - Грабова, са 0 куЋа. („Браничевски тефтер“, већ цитиран).

    2 1540-1542. године у делу „Србија и Београд“ Душана Ј. Поповића, издатом у Београду 1950. године, на стр. 16. каже се: „1540-2. године дакле на стотинак година после пада средњовековне Србије, имао је Млавски крај 2.183 дома, а Ресавски 410. У Млавском крају просечено насеље имало је 17, а у Ресавском 11 домова...“ На страни 24. исти писац помиње управне поделе на дистрикте. По попису урађеном 1717. (исто дело, стр. 24.) Каменово спада у Кучајнички дистрикт, са следећим млавским селима: Бистрица, Витовница, Новаци (касније исто раселио кнез Милош, прим. А.Ж.), Рашанац, Стамница, као насељено место помиње се Старчево.

    У попису пограничних нахија Србије, после пожаревачког мира (од истог аутора), објављеном у САН-у. Споменик XЦВИ, други разред 75 од 1948. у Београду, Аустријанци бележе: КУТСЦХАНЕР ДИСТРИКТ, под ред. бр. 21, ЦАМИНОВА

    -Каменово. Број домова у насељеном месту не помињу, већ само можемо узети онај просек Душана Ј. Поповића од 17 кућа у Млавским селима.

    3. Попис становништва из „Финансије и установе обновљене Србије до 1842. године“, књига бр. 2, стр. 1097- помиње се Кнежевина Млавска, белешке по свештенику Луки Поповићу, попис 1818. године.

    1 Каменово те, 1818. има 55 домова, арачких глава 116.

    1 Каменово 1819. - 58 домова, ожењених глава 70, а 144 арачких глава.

    1 Каменово 1822. - 61 дом, ожењених глава 114, а арачких није поменуто.

    2 Нешто раније, 1733. године Каменово, по Максиму Раковићу (види црква) има 17 кућа, а крајем 1784. године по Францу Ксаверу Покорном, 40 хришћанских кућа.

    3 1859. године Каменово има 134 куће (Петровац на Млави, Перуничић, стр. 15. Бгд, 1980.)

    4 1861. године село има 143 куће (Перуничић, исто дело, стр. 18).

    5 1868. год. село има 134 куће (први пад броја домаћинстава). Перуничић, исто дело, стр. 20.

    6 1876. године за Каменово у „Кнежевини Србији“ Милићевић 1067, у Бгд. 1867. год. под ред. бр. 4 за Каменово се бележи да има 214 пореских глава и да је приближно место удаљено од Окружног 6,12 сати (од Пожаревца идући пешице).

    9. 1895. године из пописа становништва и стоке у краљевини Србији, на стр. 218. за Каменово каже се: домова 256, мушких 773, женских 729, уопште 1502, коња 70, говеда 502 (бивола и магараца нема), свиња 758, оваца 1152, козе 2, ситне стоке свеукупно 1912, кошница

    126.

    7 Село Каленово (Каменово) (превод А. Ж. са Бугарског) „Постоји 200 година, има старог становништва досељеног из села Јошаница

    и Сувог Дола из Хомоља и од Звижда и Ресаве.“ (стр. 28. у књизи НАСЕЛЕНИЕТО по долината на Велика Морава“, од Г. Занетов, Софија, 1918.). Бугари су исту књигу са делимичним пописом урадили као окупатори у Првом светском рату. Међутим, за многа села млавска тврде да су насељена Бугарима(?). Сигурно да је књига требала да оправда ратне циљеве и прохтеве. Међутим, аутор ових редова дошао је до закључка, а са тим су се сложили многи историчари пожаревачког краја, да је иста добрим делом преписана од других српских аутора, и без потпуних података, па је као таква непотпуна, недоречена, а понешто и нетачна.

    11. 1929. године Каменово има 329 домова и 1401 становник (види Перуничића, поменуто дело, стр. 26.). Кроз монографију о селу можемо утврдити да је село у прираштају

    напредовало све до седамдесетих година овог века, када је имало преко 354 домова и преко 1700 становника. Статистички подаци казују да је сада у опадању са 319 домова и 1229 становника. (Види опширније: Каменово село данас А.Ж.)

    Садашњи стари путеви који окружују село, говоре да би каменово могло бити на раскршћу свих поменутих путева који воде за поменуте крајеве. Такође, непосредно на западу атара села и потесу јасење и местима Панково и Велики Поповац, Каниц бележи да је видео остатке „старог турског друма“, или некадашњег „Виа милитарис“.

    Сви ови путеви су јако запуштени сада, скоро непроходни за запреге, оживе једино с јесени или зими ако временске прилике то допуштају и буде топло у време сечења шуме и дрва. Једини и повремени њихови пролазници су сеоски ловци, којих је такође све мање.

    Други по дужности за цео млавски крај био је онај који је водио са истока ка северу и обратно. Исти је изгубио на значају формирањем нове путне мреже крајем 18. века и наглим доласком и насељавањем многих породица у ове крајеве и села. Исти је одувек имао великог значаја за Србе, Турке, Аустријанце и Немце. Сви су се они кретали њиме. Пут се кретао косом, венцем и повезивао средњевековне манастире Брадачу и Витовницу, као и Стиг, Звижд, Хомоље и Млаву. За Каменовце је важан онај део пута који се баш протезао од Старчева, Дубочке, ка Рановцу. Ту је било скретање са поменутог пута за долину Млаве преко каменова. Пут је водио преко потеса „Голина“, „Ружице“, Кршићског браника, до самог Шениног брда и центра села. Затим даље преко реке до Турског друма и другог краја ка Морави. Са севера на југ или са истока на запад. Исти пут се дуго звао Црљеначки пут. Њиме су такође ходили многи војници, каравани и трговци. У последње време, њиме нису терани буљуци стоке, много се користио до укидања железнице и појаве и повећања камионског превоза - транспорта, када је потпуно запуштен а примат добио асвалтни пут: Петровац-Пожаревац, који такође пролази кроз село Каменово.

    Трећи по значају је онај сада потпуно запуштен, који је водио уз поток, поред самог Црвеног-Трскиног потока ка Руднику, Караулу и Рановцу. Исти је водио са југа на исток ка Влашком друму и обратно. Познато је било да је Влашки друмводио у долину Пека и руднике злата. Поред ових путева постојали су римски градови и насеља, гробља, баш који су чували исте: „Калина“ и „Јовис Пагус“.

    Због многих прича и легенди нешто више о караванској трговини и слутњи да је Каменово било дербенxијско село. Прва трговина није се могла обављати неким колским путем. Такав саобраћај због многих околности било је тешко успоставити. Као прво због лоших и дотрајалих путева. То су углавном били римски које су и други народи наслеђивали у својим освајачким походима, заузимајући ове просторе. Пресретачке хорде и разбојници били су посебна прича, тако да се трговина морала одвијати само караваном и на коњима и то по неколико трговаца. Први почеци овакве трговине бележе се још у 12. веку, а у млавском крају почетком 14. века. Трговине су обављане на трговима којих је било у нашем крају у следећим оближњим селима: Старчеву, Кули (види карту у „Браничевском тефтеру“). (Види „Браничевски тефтер“, стр. 2.)

    Млеци су још 1230. године молили Бугарског цара Асена ИИ да им дозволи да могу трговати и долазити до Видина или Браничева и Београда (види Љ. Стојановић „Старе српске повеље и писма 1/2-1934“, 205). Ови први трговачки каравани, напоменуо сам, долазили су до Шетоња, где су закупљивали царине и то се види још у 14. веку где је заступник био Марин Лебровић, а потом и Живулин Станишић (исти извор Љ. С. 1929, 188, 190). Овакви каравани морали су проћи на својим маршрутама кроз Каменово. Сигурно да јеприоритет имао онај ка Руднику, уз Црвени поток, који је водио ка Караули и у долини Нереснице и руднике злата. Исти пут (у својим необјављеним белешкама) бележи и наставник Н. Крстић, који је после рата као хонорарни сарадник Народног музеја у Пожаревцу у својим истраживањима дотакао или решио многе непознанице и енигме. Помиње се тај пут и повезан је са Падинама и калином и то у неколико легенди. Топоними и археолошки остаци потврђују претпоставке. Први трговци су били пресретани и отимано им је углавном злато, новац и роба. Од робе најчешће свила, сви зачини уопште и ситнији производи из данашње Италије или западне Европе, којих није било на Балкану.

    © MZ Kamenovo All Rights Reserved.

    Please publish modules in offcanvas position.

    Мапа / Mapa

    Free Joomla! templates by Engine Templates