„Јосин“ бунар у плацу Данке Долине Милић је сада потпуно засут, копан је пре Првог светског рата. Нас њему је било и корито за појење стоке. Тај бунар су користиле и фамилије Шене, Кршићи, Пузе и Јелини. Сви од Шениног брда горе до карабаша.
Данас најпознатији бунар је „Славков бунар“ у Лисицама - Стокићка мала. Новијег је датума, копан после Другог светског рата, дубине до 21 метар, а копао га је мајстор Брана, бунарxија из Великог Поповца, који је живео једно време код тетке у каменову. Ова вода је данас најбоља за кување и добар део села је користи како за пиће тако и за припремање јела.
Пре овог бунара житељи овог дела села снабдевали су се водом са бунара из Ћелија. Заправо, то је био кладенац преко пута куће Душана Ћелијаша (Станоја Животића), данас у парцели Јовице Милића, који је засут, тако да се само назире.
Стари бунар
По причању Микице Чеде Богосављевог (Драгутиновић Момчило) овај део села ишао је по воду на Стари бунар који је био код Милутина Добросављевог (Добросављевића) који је био у плацу изнад Драгита „Борикиног“ Станковића. Исти саговорник ми је причао да је био и бунар који је био у сокаку иза куће Борка Недељковића. Такође у близини био је и Васелин бунар у некадашњем плацу (кући) Милета „Мазала“ Новаковића, деградираног полицијског писара, коју је адаптирао стаклорезац „Белац“.
„Жутин“ кладенац на Палилулама
Био је на Белом брду, користили су га Кућиштанци а и житељи села. Исти се налазио у парцели Вилета Ђорђевића, код данашњег салаша.
Многе жене су на обрамицама, са крчазима ишле и доносиле воду. Од Кућишта пут је водио поред данашње колибе, некад куће Милорадовић Љубише-Жарка ка шумарици и спуштао се лево на Бело брдо. А други пут је водио из села узбрдо поред данашњег Славковог бунара па десно.
ВЕЉКОВАНСКИ КЛАДЕНАЦ
На самом брду које се исто тако зове, био је каменом позидан бунар у имању Милића Петрово - Станојевића, и он је ту од давнина и памтивека, како се каже. Нико из поменуте фамилије не памти када је зидан и ко га је копао. Међутим, постоји прича да је у непосредној близини био кладенац, по коме је поменути бунар тако назван. Занимљив је податак да у близини овог кладенца данас има 7 бунара - резервоара из којих се напајају многа домаћинства у селу, користећи природан пад. Сада у њему нема воде.
Други Вељковански кладенац (у поседу већим делом аутора текста) је копан пред Други светски рат, пошто први поменути није могао исдржати „налогу“ у летњем периоду, јер је туда пролазило доста народа, а уједно је ту било и сеоско појило са коритом за стоку. Вода се, такође, много користила за печење ракије. Тада су у копању учествовали: Тина Веселинов, Брана Зокин, Ната Бељина, Живота, Миливоје, Станоје, Жирада и Миса. При копању и зидању главни мајстор зидар био је Станислав Ленкин. Овај бунар и данас има добру воду и користи га добар део села, док онај стари, који је подсећао на Вељковански кладенац у Милосављевом, пресушио је. Тако запуштен, стоји препуштен забораву.
