ИГРЕ
Поред игара у колу, које су се играле у селу, најпопуларније су биле оне везане за спорт. Играње лоптом, фудбал и одбојка и дан данас су присутни у селу. Међутим, било је игара које су потпуно заборављене и које се више не играју.
Живот деце на селу био је незамислив. Ове игре би се могле поделити у четири групе. Поред горе поменутих и везаних за лопту (играње крпењаче или бешике), присутне су биле још: витешке (хајдучке): рвање, скок у даљ из места, скок у вис из места, бацање камена са рамена, бацање копља у даљ и мету, као и гађање луком и стрелом. Чобанске игре играле су се до краја четрдесетих година, а потпуно су запостављене изградњом новог фудбалског терена и оснивањем ФК „Јединство“ 1953. године. Чобанске игре су: клис, на кођу или рупу, Попић, играње лопте са машком и пребацивање (игра слична данашњем бејзболу) као и свињица. Ова игра слична је данашњем голфу. Играју је 4 или 6 играча (чобанина), један тера свињицу (дрвену лопту) дугим штапом у противничке рупе, гађа их. У ову групу можемо сврстати и гађање купа орасима као и игру „зуце“, коју још увек деца играју, као и ходање на штулама, „гиљагама“ или у xаку.
Трећа група била би забавне игре. Присутне су међу децом нижих разреда, а односе се на игре, девојчице са луткама од крпе, пуштање змаја или мушки котрљање обруча низ пут (које је било јако популарно), затим они мало старији дечаци (13, 14 година) играли су се најомиљенијом игром „потера“ - хајдука и жандара. У забавне игре спадају и оне које су играли „седмаци и осмаци“ - погађање загонетки, питалица и најомиљенија -“фоте“.
Четврта група била је намењена одраслима, а можемо је назвати хазардне игре, које су се играле највише у сеоској кафани или „по кућама за уже друштво“. Када је која игра донета у село и када је први пут играна не зна се. Неке игре су се играле и пре Првог светског рата. То су игре картама (највише се играо „жандар“, затим табланет, ајнц, покер, мунте, шлага, фарбуле, дарде, адут-санс, а у последњих 20 година и преферанс.
Свака игра има своја правила и немогуће их је све описати. Добро је било док су се играле из доконости или забаве ради. Међутим, било је случајева да су неки губили права богатства, као и ружних сцена и туча. По оној народној „На коцки се није нико обогатио“. Ту су и друге спортске игре које могу послужити као хазард, или које се „злоупотребљавају“. Шах је у селу почео да се игра од 1945. године. Домине су игране пре Другог светског рата. „Крајцарице“ су игране тако што је ситан новац бацан са одређеног места на црту. Ова се игра у почетку играла дугмићима, а касније новцем. Затим „дама“ или „цица-мица“ са кукурузним или зрнима пасуља, такође се играла одавно. „Не љути се човече“ новија је игра (од 1945).
БИЛИЈАР
Овај на рупе играо се половином шездесетих у кафани Михајла Ракића Боркиног, да би на кегле, десетак година касније преузео доминатност. Популарност овог другог траје, ево, преко 20 година. У селу има веома добрих играча, који „излазе из једног така до 101“.
КАМЕНОВО орјентациони план домаћинстава, села, појединих салаша
К.О. Каменово УЛИЦЕ У КАМЕНОВУ
Исписане на лименим таблама до скоро могле су се видети по данашњим сеоским реонима и сокацима. Неке су исписиване одмах по завршетку Другог светског рата да би биле мењане по избијању револуције ИБ. За поједине и данас се могу видети избрисани називи прикуцани за сеоске кошеве или зидане капије.
1 Дробеж, цео засеок, улица Радована Рајичића
2 Кућиште, најдужа улица, Коче Поповића
3 Село од пекаре до Косте: Лењинова
4 Село од Косте до Бибине ћуприје: Маршала Тита
5 Острво, од Бабићевог дућана до Чубикине ћупријице: Иве Лоле Рибара
6 Лисице, од Токалије до Станка Мишића: Јована Шербановића
7 Мишећи сокак, асфалтни пут је пресекао ову улицу, па даље ка кући Љубише Савића и Шпири: Симе Симића
8 Шенино брдо: Вељка Дугошевића
9 Кршићи, од Бобетове старе куће до Карабашеве: Војводе Петра Добрњца
10 Од некадашње рампе, цео стари друм, до „Цаке“ Радојичића: Светозара Марковића (ова улица до резолуције ИБ се звала Толбухинова)
11 Дејин сокак, стари црквени и општински сокак: Вука Караxића.
Време је учинило своје. И друге улице у селу су имале своје називе, али нико их се више не сећа. Неки називи су били исписани масном бојом, баш као и разне пароле: „Живео 1. мај“, или „СКОЈ, КПЈ, АФЖ“ и др. Поменути називи још су у употреби, али веома ретко се користе. Више се употребљавају они по малама или реонима и фамилијама.
