• Каменово село пчелара
      Каменово село пчелара

      Добродошли у Каменово село пчелара

    • Каменово село пчелара
      Каменово село пчелара

      Општина Петровац на Млави

    • Каменово село пчелара
      Каменово село пчелара

      У млавској долини подно Хомоља

    • Каменово село пчелара
      Каменово село пчелара

      Традиција и гостопримство млавског краја

    • Каменово село пчелара
      Каменово село пчелара

      Очувана природа

    • Каменово село пчелара
      Каменово село пчелара

      Најпрепознатљивији производ нашег краја - Каменовски мед

    • Каменово село пчелара
      Каменово село пчелара

      Калина

    Извиђачи и њихов рад у Дому културе

    У оквиру свог програма и радау одреду извиђача „Стеван Миловановић“ из Каменова, било је највише простора и за рад у Дому.Ту се углавном сакупљала омладина и некако паралелно старијим културно-уметничком друштву, а под вођством Душана Станојевића Микиног, почео се рађати ривалитет са овим „старијим“ друштвом. Млади као млади, жељни понекад славе и доказивања, разбијају неке шаблоне и оквире, све оно што је традиционално. Како би се рекло - градили су свој стил. Почели су организовати песничке вечери, припремали веселе комаде и скечеве, у којима је често била присутна сатира. Више пута о њиховим „досеткама“ расправљала је и партијска организација села. На одбрану Душана Станковића - Љубиног „... ма, пустите децу!“ некако су пролазили и терали по свом. Тада су веома лепо организовали културну манифестацију „Орфеји са Млаве“, затим књижевни клуб, а и такозвано наивно сликарство је почело да живи, са многим лепим мотивима села. Све њихове успешне радове објављивао је књижевнио лист „Младост“ из Београда. Тада се у писању истицао Владимир Грујић Груја са својим романом „Путеви свести“.

    У време почетка страшне „Вариоле вере“, а негде у лето 1968. године извиђачи и њихови глумци приређују представу за РТБ којој је присуствовао режисер Божидар Калезић, изненађен раскошћу талената и младошћу у овом чудном селу. Тада су се највише истицали Драгиша Јовановић (учитељ), Душан Живановић, Димитријевић Милош, Стевановић Јовица, Милорадовић Љубиша, Радисављевић Слободан, Грујић Љуба, Душко Дакић, Прла Миливојевић из Добрња, браћа Миша и Марко Станковић и други.

    „Гојковица од Скадра“ била је ТВ емисија која је снимљена у кући Душка Станојевића и која је била посвећена Зоркином одласку за Београд.

    Вратимо се Душану, Душку, Дулету, како га већ све зову - писцу, хумористи, сликару. Када би се ставио на вагу тај раскошни таленат - није се могао измерити. Његова поезија скренула је пажњу шире јавности, нарочито песма „Обренија и Влајна“. Био је и победник „Радио ТВ ревије“ из Београда. Читаоци овог листа „Обренију“ вреднују освојеним првим местом. Са Јовом Алексићем, који је водио „Село весело“ учествује у селу Јагњилу на завршној свечаности. Популарна „Обренија“ је по први пут извођена на јавном снимању радио емисије РТБ „Село весело“ 1967. године, а успешно је рецитовао Љубиша Савић.

    „КАМЕНОВСКО ПРОЛЕЋЕ“

    Једно време културна и традиционална манифестација регионалног карактера, била је наследница манифестације „Орфеји са Млаве“. Први пут „Орфеји са Млаве“ се јављају 1967. године. То је био књижевни клуб из Каменова који је своје песничке вечери одржавао и у Студентском културном центру у Београду, Дому омладине у Београду и у другим местима, радију и ТВ. Најактивнији су били Душко Станојевић и сестра Јасна, Радисављевић Слободан Менда, Грујић Влада, Жикица Јошић. Ова манифестација успешно је трајала 5-6 година, а онда је, све до 1990. године, трајало „Каменовско пролеће“.

    1980. годинеодржано је завршно драмско такмичење КПЗ Петровац. Тада је председник била Веселинка Станковић, а у Каменову председник Дома Синиша Јеремић, када је адаптиран цео Дом културе. Тада је прво место припало Вел. Лаолу са представом „Хасанагиница“, друго место Каменову са „Људима“ у режији Владе Милојевића.

    Крајем седамдесетих година, после Жикице, једно време се ангажују и раде наставници Илија и Рада Јолић, затим Душко Станојевић, чији је допринос незаобилазан. Онда за председника, неколико година касније, долази Радисављевић Слободан Менда и на тој дужности остаје до 1955. године. Док се ови редови исписују, на чело Дома културе у години културе (како су је прогласили), сплетом околности је Аца Животић - Гера.

    Вратимо се уназад - одмах после представе „Људи“, под руководством и режијом Коле Савића. Омладинци су први пут изашли на позорницу, спремају и играју „Буну на дахије“. Нешто мало касније Душко Станојевић (1984. године) припрема репризу „Хајдук Станка“ са потпуно новим глумцима. Ова представа је такође побудила доста интересовања код житеља Каменова, у жељи да се направи паралела и поређење са некадашњом представом. Премијера је као целовечерњи програм одржана исте године за „Сусрете села“ у јануару. Било је ту и доста једночинки и веселих скечева баш из пера Душак Станојевића, који је за свој рад 1986. године добио захвалницу од КПЗ Петровац, тзв. „Јабуку“.

    Од недавно Каменово, тачније од почетка деведеетих, пчелари покрећу своју своју републичку манифестацију „Дани хомољско-млавских пчелара“. Они у оквиру своје пчеларске организације организују прави мали сајам меда, са свим пратећим елементима који чине пчеларство уопште. Многи се питају како је ово „најслађе село у Србији“ добило овакав епитет и прозвано „Каменово село пчелара“. Једноставно, у СФРЈ је било прво по броју кошница у односу на број становника, и уопште број домаћинстава који се баве овом делатношћу.

     

    1995. године у селу Орешковица на регионалном такмичењу села у оквиру културне манифестације „Сусрети села 95“ Каменово је освојило треће место у оквиру општине Петровац. После пуних 27 година Каменово је добило једно значајније признање. У завршници такмичења и самом програму суделовала је фолклорна група из Каменова и соло певач из „старије плејаде“ Радомир Раћа Дамљановић. Председник КУД-а Каменово добио је и диплому „Јабуку“. Тада је проглашен за једног од најбољих активиста на пољу културе за ту годину (односи се на аутора ове књиге). За освајање трећег места највише су заслужни Слободан Радисављевић Менда (недавно преминуо) ранији председник овог друштва, музичар Ратко Милојковић, као и кореограф Верица Владисављевић „Паћа“. Нешто раније омладина, предвођена Драганом и Иваном Станковић, инсистирала је да се обнови рад у КУД-у.

    Baner - Vezicevo.rs

    vezicevo selo panorama

    Везичево село у општини Петровац на Млави са језером Кореница

    © MZ Kamenovo All Rights Reserved.

    Please publish modules in offcanvas position.

    Мапа / Mapa

    Free Joomla! templates by Engine Templates