Формиран је почетком шездесетих година на иницијативу тадашњег председника СОФК-е Петровац Младена Алексића, а у Каменову Драгољуба-Драгета Радовановића „Броске“. Нешто раније оформљени клубови, одбојкашки и фудбалски, допринели су да се у селу формирао и Шаховски клуб. Ова древна игра имала је преко седамдесет својих поклоника, да би већ 22. 05. 1960. учествовали на такмичењу за „Куп М. Тита“ у Цриквеници и Опатији. Путовање возом и бродом, сав доживљај на мору, били су незаборавни. Овај клуб је живео и радио десетак година. Љубиша Петровић Партизанче био је све у овом клубу, од председника до вође пута. (Та љубав вероватно и данас траје у њему, док је члан петровачке „Слоге“. Тада су у Цриквеници играли: Партизанче, Властимир Милојевић, Љубиша Савић, Мирко Митић и Милутин Јовановић. Каменово је било 7. у 17. групи, свака група од 16 до 18 такмичара. Укупно 34 групе из: Београда, Новог Сада, Сомбора и других места.
Бављење спортом и вођење спортског живота у то време било је јако популарно и са много воље се томе прилазило.
СТРЕЉАШТВО
Педесетих година стрелиште је било изнад куће Миле Лекиног, сада Љубомировић Драгета у оближњем багремару. Једно време веома успешно секцију је водио Љубивоје Митић Буцин. Она је освојила више вредних признања на општинским и среским такмичењима, чак су на поклон добили и део стрељачког наоружања за потребе дружине. Највећу активност показале су до почетка седамдесетих година. Секцију су сачињавали углавном ловци али и остали мештани и било их је заиста веома добрих стрелаца. Ка један од непревазиђених је сигурно Александар Јовичић-Аца „Тропа“. Секција данас не ради.
ПАРТИЗАНСКИ СПОМЕН МАРШ
1962. године и многе гедине касније у Петровцу су организоване уличне трке. Било је разних категорија и дисциплина. Најпопуларније су биле (одрасли) штафета и екипно трчање са „Крста“ у укупној дужини од 20 км са места које спаја општину Петровац и Кучево. Ово прво спортско такмичење називано је „Трагом Пожаревачког партизанског одреда ’Вељко Дугошевић’“. Почињало се окупљањем свих такмичара из свих дисциплина и обавезним митингом и говором тадашњих општинских челника. Први такав одржан је у Каменову. Организатор је била СОФКА Пожаревац и Петровац. Младен Алексић о том времену данас говори: „Спорт се много волео и ценио, био је јако популаран код свих узраста. У таквим такмичењима и сеоским играма у почетку су узимали учешће и до 7000 учесника, да би средином шездесетих било и 10000 такмичара...“ Додела признања завршавана је на стадиону „Слоге“ уз учешће припадника Гарнизона и такмичара ЈНА.
У првој години такмичења Каменово је наступило са 5 екипа. Три мушке екипе, које су трчале са „Крста“, и две женске (школска омладина). Обе женске екипе донеле су много радости селу. У такмичењу које је обухватило цели пожаревачки крај округ са 8 општина у трчању било је 80 екипа у две категорије. Каменовска прва и друга екипа баш такав пласман су и заузеле. Трчало се од „Тропине кривине“ до центра Петровца, дисциплина, девојке трчање на 3000 метара. За прву и другу екипу трчале су: Раденковић Гордана, Сарић Љиљана, Радановић Славица и Љиља, Милосављевић Гордана, Кличина Мира и Живановић Мирјана.Обема екипама припао је по пехар поклон организатора СОФК-е Пожаревац. Што се тиче мушких екипа које су учествовале у трци са „Крста“ у конкуренцији преко 150 екипа (750 такмичара) и оне нису тако лоше прошле. И екипа Каменова Савеза комуниста коју су сачињавали: Савић Љубиша, Живановић Душан, Станојевић Драгомир, Живко Живановић Бона и Филиповић Радомир, стигла је на циљ 9. Друга екипа из Каменова састављена од одбојкаша „Јединство“, коју су чинили: Љубисављевић
Добривоје, Дамљановић Зоран, Јовичић Александар, Костић Љ., заузели су 6. место. Трећа екипа из Каменова уједно је заузела и најбољи пласман
(5. место). То је екипа одреда извиђача „Стеван Миловановић“ из Каменова, коју су чинили: Станојевић Душко, Ђорђевић Вуле, Љубивоје Милосављевић и Љубиша Милојевић.
АТЛЕТСКО ТАКМИЧЕЊЕ МЛАВСКОГ СРЕЗА 1954. ГОДИНЕ
Одржано је на старом „Слогином“ игралишту, уз учешће многих такмичара. Каменово је имало својих представника и победника. Међутим, нешто више о томе каквог је карактера и поводом чега било организовано, нико не памти. Прво место у бацању кугле (сениори) освојио је Будимир Милосављевић-Казанxија, победивши директног противника инспектора Божић Живка из Петровца.
Друго место на истом такмичењу у дисциплини трчања на 1500 метара освојио је Милић Миливоје - Југ. Том приликом је добио за награду књигу. „Прво место је тада освојио „Микајзла“ - Секулић Радомир. Он је био бек „Слогин“. Много брзо је трчао, а и ја се нисам дао. Оставили смо иза нас многе такмичаре Каменова. Тада је самном трчао у истој дисциплини и Љубиша Илић „Бугарски“, само што није освојио неко значајније место.“
СЕОСКЕ ИГРЕ
Посебно такмичење у малом фудбалу, рукомету, одбојци и атлетици, стрељаштву, уз обавезно учешће свих села општине. Каменову као троструком победнику (три године за редом) припао је велики пехар у трајно власништво и више мањих признања. Пехар је примио Живота Жикица Јовановић - Теча, 1964. године и био је прави бисер у колекцији овога актива. Те године Младен Алексић, први човек тадашње СОФК-е Петровац, тврди да је било обухваћено 10000 такмичара, у разним категоријама и многим спортским дисциплинама. Ово такмичење је временом изгубило на популарности, да би средином седамдесетих прерасло у Олимпијске сеоске игре Србије. Такође на овом такмичењу верни традицији, Каменовци су заузимали вредна признања у општини и региону, а одбојкаши су заузели 3. место 1980. године у Кладову у веома оштрој конкуренцији између 17 екипа из СР Србије и аутономних покрајина Војводине и Косова.
Да се живело за „спорт и недељу“, када су се одвијала такмичења, потврђује податак да су Каменовци, жељни спортских догађаја, вештине и умећа, потезали чак у Београд, не би ли гледали „Звезду“ и „Партизана“
-бициклима. Пут од 120 км није био тежак за њих. Данас, од петорке која је ишла на овај пут, једино је жив сеоски берберин Илија Јовановић. Он се ни дан-данас, иако има 76 година, не раздваја од свог бицикла, вазда јури сеоским путевима. Драги Радовановић Броска, Драги Сарић Цака, Петровић Петар (Партизанчетов брат), Јошић Душан, сеоски ковач.
Здравство
Здравствене установе или амбуланте у селу нема, никада је и није било. Становништво Каменова користило је здравствене услуге у Петровцу при Дому здравља или болници.
Медицински центар „Јован Шербановић“ из Петровца проводи заштиту млађих и старијих путем разних вакцина и превентивних средстава.
Што се тиче заштите животиња, ветеринарска служба из Петровца добро је организована, тако да њихове екипе стижу у прави час до задњих кућа или салаша, пружајући тако праву заштиту животињама и стоци.
