С. Р. задруга „Напредак“ је основана по завршетку Другог светског рата, тачније 1948. године. Радила је до почетка 1950. године Њу је у селу формирао Бистричанин Душан Маринковић, а први председник је био Мика Стеванин (Гишин деда - Милојковић Живота). Секретар је био Драгутин Миловановић „Црња“, благајник Станимир Милић Гаљина. Документације о раду задруге данас нема, међутим, о том времену прича тадашњи активиста Брана Милорадовић „Зока“ ...“ У задрузи су тада била око 20 домачинства. Главни задатак и разлог уласка у задругу био је да се сачува вишак од земљишног максимума. Углавном су задругу чинили богатији и имућнији, по тадашњим категоријама од В, ВИ и ВИИ, који су поседовали 5 хектара па на више. То су били:
1 Анђелковић Радојко - Ђека
2 Михајловић Драга - Колин - Богољуб
3 Драгутиновић Живота
4 Милосављевић Мирослав „Пака“
5 Станковић Константин (ВИ, Целинем деда)
6 Миловановић Драгутин - секретар
7 Милутиновић Михајло - Мика Ђокин
8 Милутин Миловановић
9 Добривоје и Мила Љубомировић - Ленкин
10 Драга Циганчић - Стевић Драгутин
11 Јова Ковач Лукић
12 Јела Сосина - Милетић
13 Милојковић Живота - председник
14 Станимир Милић - благајник
15 Душан Настин Стевановић
16 Кола Бабић - Рајковић Никола
17 Пера Тасић
18 Радојичић Живота - „Цака“ - Бригадир
Имање је било груписано и делило се према учинку; сав вишак пољопривредних производа откупљивала је држава. Још у самом раду формирао се „Борац“ у Петровцу. Тада је у Каменову била задружна штала за узгој говеда, крава, јунади и свиња капацитета 84 бика до 200 крупних свиња и 4 хектара добре обрадиве земље у поседу. У том периоду помиње се башта са свим поврћем, која је обрађивана у Јасењу и чији је надзорник био „Вића“ Станојевић Витомир.
Растурањем задруге у селу многе послове око вођења пољопривредне производње преузео је на себе „Борац“ Петровац. За пролећну сетву, у недостатку машинерија, а као помоћ селу ове послове обављали су њихови стручњаци, трактористи, обрађаујући тако многе парцеле по околним селима. Ти трактори били су дотрајали, а и друге околности допринели су да се догоди то што се догодило баш у каменову. Данак је однео два млада живота. Прво је погинуо Рада „Зорић“ Радојковић, преврнувши се у Доњој њиви у Дубрави, априла 1963. године. Одмах после њега настрадао је његов друг, такође задружни тракториста из Каменова, Миша Милановић, коме су отказале кочнице, спуштајући се с приколицом под теретом низ Бучинске путеве.
