Уметничко изражавање у селу углавном је кроз лично и индивидуално афирмисање. Организованих група нема, што не значи да их није било. Тренутно влада интересовање за народну музику и свирање на хармоници. Исту школу води наставница Раница Милојковић.
Када се помене сликарство, везује се за академског сликара и старог боема Емила Костића, каменовског зета, који је једно време живео и радио у селу, и његових ученика и следбеника: професора Милосављевић Драгана, дефектолога Петровић Синише (који не заостаје по својим ликовним остварењима) и наравно Станковић Љубомир - Марко, који је такође приређивао изложбе у Француској.
Вајарством и дуборезом баве се Ранисављевић Драгослав и његов син Аца, који веома вешто обликују живот у дрвету. У Каменову су такође неколико познатих песника: Душан Станојевић Микин, Влада Грујић и Драган Голубовић.
НЕВЕРНА РАДА
Лепа Радо где прегази Млаву,
што не пређе поред воденице,
не бих брашно у самоћи млео,
већ мрсио твоје плетенице.
Преко неба пружила се дуга,
из јаруге до Забрдског луга.
Колико му лепе њене боје,
још су лепше, Радо, очи твоје.
Зора свиће, ја без помељара,
тужна са мном воденица стара.
Због неверне чобанице Раде,
што ми радост из срца украде.
Побеле ми коса од паспаља,
јаз од грања однела је Млава.
Воденица пала у јаругу,
још једино видим некад дугу...
После дуже паузе, Душан Станојевић покушао је свој литерарни и стваралачки опус да опроба и на савезном такмичењу „Млава пева“ као текстописац народних песама, које се одржава у Великом Лаолу. Ове 1997. године поменута песма ушла је у ужи избор за награду стручног жирија. Песник је својом песмом јако лепо осликао једно прошло време, кроз лик лепе чобанице Раде, на тренутак вратио успомене на каменовски јаз и све незаборавно и данас већ недостижно, за многе млађе генерације, а за старије прохујало...
ВЛАДИМИР ГРУЈИЋ - ГРУЈА
Песник и сценариста рођен је 1947. године, сада је један од руководиоца фабрике намештаја „Јавор“ из Петровца. Своје слободно време проводи у Каменову, где живи и ради. Још увек пише и ствара. У последње време да не би „заборавио писање“, пише песме за народну музику.
Пођимо неким редом. Све је почело још 1962. године са објављивањем песама у „Дечјим новинама“, као и кратким причама. Како је време одмицало, тако је и он стасао као стваралац. Своје песме, уопште поезију, објављивао је у „Студенту“, „Младост“, „Видици“, „Књижевне новине“ Београд, затим „Браничево“ Пожаревац и другим листовима. Добитник је прве награде листа „Политика“ за кратку причу 1969. године, под називом „Кораци“. Исте године на Југословенском конкурсу за сценарио у категорији Омладински филм, освојио је прву награду. Филм „Тајна“ снимљен је у Сарајеву. Одмах наредне године по сценарију Грујића снимљена је телевизијска драма у режији Аце Ђорђевића „На крају године“. Такође је писао за децу драму у стиховима „Бисерко“ која се изводила 1970. у позоришту „Бошко Буха“ Београд. 1969. године упоредо је почео да пише песме и стихове за народну музику и многе тадашње народне певаче.
Тако је Грујић написао многе песме које су певали Шабан Шаулић, Лепа Лукић, Недељко Билкић, Силвана Арменулић, Маринко Роквић, Вида Павловић и многи други. Ради за ПГП РТС Београд.
ДРАГАН ГОЛУБОВИЋ „МЛАВСКИ“
Баш као и нешто старији комшија „Груја“, Драган Голубовић, рођен 1958. године, познатији под надимком „Млавски“, ствара и пише песме за новокомпоновану народну музику и певаче. Писањем је почео да се бави још у средњој школи 1075. године, до сада је написао доста песама које данас певају и изводе: Јашар, Ахмедовски, Радиша Урошевић, Маја Маријана, Горица Илић, Љуба Лукић, Драган Пантић „Смедеревац“ и други.
СЛИКАР ДРАГАН МИЛОСАВЉЕВИЋ
Рођен је у Каменову 1955. године. Факултет ликовне уметности завршио је 1979. године у класи професора Младена Србиновића у Београду. Учествовао је на студентској изложби графика: 40 година Факултета ликовне уметности у павиљону „Цвета Зузорић“. Више пута самостално је излагао у Петровцу у образовном центру „Младост“ током осамдесетих година. Два пута је самостално излагао у галерији при Народном музеју у Пожаревцу. Члан је УЛУС-а од 1995. године, живи и ради у Каменову.
СЛИКАРСТВО У БЕЛОМ СВЕТУ
Станковић Љубомир „Буки“ на привременом раду у Француској, паралелно се бави сликарством. Своје слике ради у тушу и уљу на платну.
