„Ову књигу посвећујем Вељкованима, мојим дедовима, оцу, мајци и потомству, свим мојим пријатељима и сарадницима...“
МЛАЂИМА У АМАНЕТ
ПУТНИЧЕ И ЧИТАОЧЕ!
Када дођеш у ово село подно Хомоља, чућеш прво: „... Да је оно и данас село пчелара?..“
То је тренутно а и од вајкада, било је оно: храбрих ратника, напредних пољопривредника, сељака и тежака, певача и играча, спортиста и умних људи.
Сигурно у недостатку многих података и појединости неки од догађаја остаће нерасветљени или непоменути. То аутор ових редова оставља као дуг, да неко од будућих писаца-хроничара отклони евентуално начињене грешке, да расветли и допуни мени недоступно.
Зидајући тај зид истине о Каменову, можда га нисам довршио, бићу неизмерно захвалан млађима ако и они уграде неки камен у заокруживању истине.
Можда сам у обиљу материјала нешто и „прескочио или заборавио“...
Ни једног тренутка нисам се руководио према појединим догађајима или личностима неке страначке оријентације. Искључиво сам се руководио (колико је то било могуће) историјском истином. Свако је заузео своје место у оној мери колико и објективно заслужује значај и важност догађаја.
На Божић 1997.
